| Istorija |
Otkrio Gregor 1791.; nazvan od strane Klaprotha 1795. Nečisti titanijum su pripremili Nilson i Pettersson 1887; međutim, čisti metal (99,9%) je Hunter napravio tek 1910. zagrijavanjem TiCl4 sa natrijumom u čeličnoj bombi. Titanijum je prisutan u meteoritima i na suncu. Stene dobijene tokom lunarne misije Apollo 17 pokazale su prisustvo 12,1% TiO2. Analize stena dobijenih tokom ranijih Apollo misija pokazuju niže procente. Trake titan oksida su istaknute u spektru zvijezda M-tipa. Element je deveti po zastupljenosti u Zemljinoj kori. Titan je gotovo uvijek prisutan u magmatskim stijenama i u sedimentima koji potiču iz njih. Javlja se u mineralima rutila, ilmenita i sfena, a prisutan je u titanatima i mnogim željeznim rudama. Ležišta ilmenita i rutila nalaze se na Floridi, u Kaliforniji, Tenesiju i Njujorku. Australija, Norveška, Malezija, Indija i Kina takođe su veliki dobavljači titanijumskih minerala. Titan je prisutan u pepelu uglja, u biljkama i u ljudskom tijelu. Metal je bio laboratorijski kuriozitet sve dok Kroll, 1946. godine, nije pokazao da se titanijum može komercijalno proizvoditi redukovanjem titanijum tetrahlorida magnezijumom. Ova metoda se danas u velikoj mjeri koristi za proizvodnju metala. Metal se može pročistiti razlaganjem jodida. Titanijum, kada je čist, je sjajan, bijeli metal. Ima malu gustinu, dobru čvrstoću, lako se proizvodi i ima odličnu otpornost na koroziju. Nosljiv je samo kada je bez kisika. Metal gori na zraku i jedini je element koji gori u dušiku. Titanijum je otporan na razblaženu sumpornu i hlorovodoničnu kiselinu, većinu organskih kiselina, vlažni gasoviti hlor i rastvore hlorida. Prirodni titanijum se sastoji od pet izotopa sa atomskim masama od 46 do 50. Svi su stabilni. Poznato je osamnaest drugih nestabilnih izotopa. Metal je dimorfan. Heksagonalni oblik se vrlo sporo mijenja u kubični na oko 880 stepeni. Metal se spaja sa kiseonikom na crvenoj toploti, i sa hlorom na 550 stepeni. Titan je važan kao sredstvo za legiranje aluminijuma, molibdena, mangana, gvožđa i drugih metala. Legure titanijuma se uglavnom koriste za avione i projektile gde su važna lagana čvrstoća i sposobnost da izdrže ekstremne temperature. Titanijum je jak kao čelik, ali 45% lakši. 60% je teži od aluminijuma, ali duplo jači. Titanijum ima potencijalnu upotrebu u postrojenjima za desalinizaciju za pretvaranje morske vode u slatku vodu. Metal ima odličnu otpornost na morsku vodu i koristi se za osovine propelera, opremu i druge dijelove brodova koji su izloženi slanoj vodi. Titanijumska anoda presvučena platinom korišćena je da obezbedi katodnu zaštitu od korozije slanom vodom. Metalni titan se smatra fiziološki inertnim; međutim, titanijum u prahu može predstavljati kancerogenu opasnost. Kada je čist, titanijum dioksid je relativno bistar i ima izuzetno visok indeks prelamanja sa optičkom disperzijom većom od dijamanta. Proizveden je umjetno za upotrebu kao dragi kamen, ali je relativno mekan. Zvezdani safiri i rubini pokazuju svoj asterizam kao rezultat prisustva TiO2. Titanijum dioksid se uveliko koristi i za kućne boje i za boje umetnika, jer je postojan i ima dobru pokrivnu moć. Pigment titanijum oksida predstavlja najveću upotrebu ovog elementa. Titanijumska boja je odličan reflektor infracrvenog zračenja i široko se koristi u solarnim opservatorijama gde toplota uzrokuje loše uslove vida. Titan tetrahlorid se koristi za iridizaciju stakla. Ovo jedinjenje jako ispari u vazduhu i koristi se za proizvodnju dimnih zavesa. Cijena metalnog titanijuma (99,9%) je oko 1100 USD/kg. |
